9:00 - 18:00

Dushanbadan - Shanbagacha

+(99890)994-60-90

Murojaat uchun

Facebook

Instagram

 

Author: Rahimboy

notiq.uz > Articles posted by Rahimboy (Page 33)

ЖУММИ ДОЙИ ҲАНГОМАЛАРИ

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_single_image image="7061" img_size="full"][vc_column_text]БОЛТАБОЙ МУҲАММАД ҚУРБОН  ЖУММИ ДОЙИ ҲАНГОМАЛАРИ  “Xorazm yoshlari” nashriyot-matbaa uyi. Urganch – 2020 UO‘K – KBK – Boltaboy Muhammad Qurbon. “Jummi doyi xangomalari”. (Matn): hajviyalar. Muhammad Qurbon. Urganch, “Xorazm yoshlari” nashriyot matbaa uyi”, 2020-yil,   bet. ISBN: Mas’ul muharrir:           Erpo’lat BAXT. Muharrir:                     Taqrizchi:  ISBN: © Boltaboy Muhammad Qurbon. “Jummi doyi xangomalari ©  “Xorazm yoshlari” nashriyot-matbaa uyi.       Жумми дойи бу хоразмлик  хажвчи ёшулли Болтабой Муҳаммад Қурбоннинг адабий тахаллуси десаям бўлаверади.Болта дойи- Жумми дойи асли Хоразмнинг Қўшкўпридан.Шу кунгача унинг ёзғон хажвлари Республикамизнинг бир қанча нашрларида чиқиб ўз мухлисларини ҳам топғонлиги сир эмас.Унинг Хоразмча кулгуга йўғрилган “Ажаб ёшулли”китоби ҳам кулгусеварлар томонидан илиқ кутиб олинган. Болта дойи халқнинг орасида кўп бўлади.Улар томонидан айтилган ичак узди ҳангомаларни  зўр “иштаҳа” билан...

Continue reading

ОНА ТИЛИ ЎҚУВ ФАНИ СОАТЛАРИНИ ҚИСҚАРТИРИШ ЭМАС, КЎПАЙТИРИШ КЕРАК!

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Р.А.Йўлдошев, п.ф.н., Ўзбекистон Республикасида химат кўрсатган халқ таълими ходими Ўзбекистон Республикасининг «Давлат тили ҳақида»ги Қонуни қабул қилинган кундан, истиқлолнинг дастлабки қадамларидан эътиборан умумий ўрта таълим мактабларида она тили таълимининг сифати ва самарадорлигини ошириш давлат сиёсати даражасига кўтарилди. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқеини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 2019 йил 21 октябрь  ПФ-5850-сонли Фармонининг ижроси масалага ўта жиддийлик ва масъулият билан қарашни тақозо этди. Шунга кўра ҳам бугунги кунда она тили дарсларида нутқ ўстиришнинг ўзи кифоя қилмайди: нутқ маданитини ривожлантириш асосий мақсадга айланиши керак. Ушбу мақсадни рўёбга чиқариш учун эса, бир томондан, назарий маълумотларни бойитиш, иккинчи томондан, тегишли...

Continue reading

ЭРКИН АЪЗАМ АСАРЛАРИ ЛЕКСИКАСИДАГИ БАЪЗИ СЎЗЛАРНИНГ АДАБИЙЛАШУВИ ХУСУСИДА

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Ҳасанов Абдуманнон Мажидович, ТошДЎТАУ таянч докторанти. abdumannon293167@mail.ru, +99894 416 88 04         Аннотатсия. Бу мақолада Эркин Аъзамнинг “Ёзувчи” ва “Аралашқўрғон” ҳикояларидаги адабий тилда оммалашмаган баъзи сўзлар таҳлилга тортилган. Мазкур сўзларнинг тил лексикасини бойитишдаги имкониятлари ҳақида мулоҳазалар билдирилган. Адиб ижодининг лингвистик жиҳатдан ўрганилишига доир тавсиялар берилган.       Калит сўзлар: диалектизм, лексика, лексик бойиш, сўз қўллаш, тилнинг ривожланиши, бадиий асар тили, меъёрлашув, ифода имконияти.   Ҳар бир тилнинг тараққиёти кўп жиҳатдан унинг яратувчиси ва истеъмолчиси бўлган миллатнинг маънавий, маданий, адабий, ижтимоий, тарихий, сиёсий фаолиятига боғлиқ[1]. Айниқса тилнинг лексик сатҳи халқ ҳаётидаги ҳар бир ўзгаришни ўзида акс эттирувчи кўзгу каби ижтимоий-тарихий аҳамиятга эга. Ҳозирги замон ўзбек адабий тилининг...

Continue reading

TAFAKKUR TAROZIBONI

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text ]Shunday insonlar bo‘ladiki, ular bilan zamondosh bo‘lganing bilan bir karra, agar zamindosh ham bo‘lsang ikki karra qalbingda g‘urur hissini tuyasan kishi. O‘zbekistonimizning so‘lim go‘shalaridan biri Boysundan chiqqan Shukur Xolmirzayev, Erkin A’zam, Usmon Azimovlarga ishora qilayotganimizni sezgan bo‘lsangiz kerak. Bugungi kunda o‘zbek adabiyotining zalvorli yukini yelkasida ko‘targan va ko‘tarayotgan mazkur adiblarning ma’naviyatimiz taraqqiyotida ulkan hissasi bor. Ular ijodiyotini o‘rganish, asarlarini ommalashtirish va targ‘ib qilish burchdorlik tuyg‘usidir. Qolaversa, ma’naviy farz, ma’rifiy qarzimizdir. Prezidentimiz iborasi bilan aytganda, adabiyotning ta’sirchan kuchidan foydalanish, odamlar qalbiga yo‘l topish va ularni ezgu maqsadlar sari ilhomlantirish bugunning ham dolzarb muammolaridandir. Xuddi shu talab yo‘sinida O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining...

Continue reading

ERKIN A’ZAM USLUBINING O’ZIGA XOSLIGI VA YUMOR

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]          [vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]               AXMEDOVA ShOIRA NEMATOVNA, filologiya fanlari doktori, professor (BuxDU) tel: 91-4026654;   e-mail: axxxmedova@mail.ru Hajviy ruh, ramziylik, nozik kinoya va yengil yumorga asoslangan ifoda uslubi yozuvchi Erkin A’zam ijodi uchun xos bo‘lgan xarakterli xususiyatlardan biridir. Yumor voqelikni ob’ektiv tasvirlashga, asarga hayotbaxsh ruh berishga, shu bilan birga, kitobxonga badiiy-estetik zavq bag‘ishlashga, ayni paytda, uni tarbiyalashga, o‘z navbatida yozuvchiga hayot qusurlari haqida samimiy, do‘stona so‘zlashga imkon berishga yo‘l ochadi. Kulgi yaratish yozuvchidan so‘zamollik, adabiy va jonli til hamda xalq og‘zaki ijodi imkoniyatlarini mukammal bilish mas’uliyatini talab etadi. O‘z o‘rnida qo‘llangan yumor asar uchun...

Continue reading

ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИ МАЗМУНИДА ГРАММАТИЗМ

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Р.А.Йўлдошев, п.ф.н., Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган халқ таълими ходими, пенсионер Методист-олимлар ва амалиётчилар кўпдан бери мактаб она тили таълимида грамматикани ўрганишга нисбатан бир-бирига яқин ёки бутунлай қарама-қарши фикрлар билдириб келадилар. Бундай фикрлар ушбу масаланинг ягона ечими топилмаётганидан, унинг маълум даражада чигал эканлигидан далолат беради. Методика илмида ҳам, давлат ҳужжатларида ҳам (ўқув фани давлат таълим стандарти, ўқув дастури) грамматикани қай даражада ва ҳажмда ўргатиш кераклиги борасида турли тавсиялар баён қилинади. Масалан она тили таълими мазмуни ўзбек тилшунослигининг умумий асосларини ўргатиш устуворлигида белгиланадими ёки грамматика нутқ ўстиришга бўйсундириладими, деган саволга жавоб топиш билан боғлиқ. Баъзи манбаларда[1] тилшунослик фанининг умумий асосларини ёшларга ўргатиш она тили таълими...

Continue reading

АЛБАТТА, МУТОЛАА ЭТИНГ ВА МУШОҲАДА ҚИЛИНГ!

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Шундай мақолалар бўладики, унда муайян тизимга дахлдор муҳим ва долзарб муаммоларга жавоб изланган бўлади. Айни пайтда унинг ечимлари, истиқболли режалар билан боғлиқ ҳолда асосланган бўлади. "Халқ сўзи"нинг 24 июль сонида чоп этилган "Билимга асосланган жамиятни шакллантиришда Ўзбекистон ташлаётган дадил қадамлар" номли институтимиз ректори, профессор Умурзаков Ўктам Пардаевич қаламига мансуб бўлган мақола худди шундай нисбатга лойиқдир. Ушбу кўламдор, салмоқли мазмунга эга бўлган мақолани таъбир жоиз бўлса, илмга йўлланма ва маърифатга қўлланма дейиш ўринлидир. Давлатимиз раҳбарининг фан мутахассислари билан учрашувларида, парламентга мурожаатномаларида ва бошқа тарихий ҳужжатларда илгари сурган ғоя ва концепцияларидан руҳланиш ва озиқланиш асосида ёзилган ушбу мақолани талабалардан тортиб профессор ўқитувчиларгача...

Continue reading

Муҳокамалар марказида она тили

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text] “Шеъриятга ошно хушхулқ, фақиҳ обрўли, грамматикани касб қилган аҳмоқ бўлади” (Араб халқ мақоли) Эҳтирослар қизғинлиги масала муҳимлигига тескари нисбатда Бугунги пандемия шароитида она тили таълими ҳақидаги баҳс-мунозаралар бир қарашда кишига эриш туюладиган масала. Аммо пандемия ўтиб кетади, она тилимиз эса ҳар доим биз билан бирга. Бу – кўҳна ва ҳамиша навқирон мавзу. Бундан ўн йиллар бурун мен она тили таълимидаги ҳозир гапирилиши кўпчилик учун урф бўлган, керак бўлса, ўзини оммага танитиш, омманинг эътиборини тортиш воситасига айланган муаммолар ҳақида ёза бошлаганимда, “бир ўзингиз куйиниб, ўз ёғингизга қовриляпсиз, ёлғиз отнинг ...

Continue reading

Zamonaviy o’qituvchi qanday bo’lishi kerak?

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]         Xo’jaliyeva Ma’muraxon Toshkent viloyati Parkent tumani 24-sonli maktab ona tili va adabiyot fani o’qituvchisi Ta’lim tizimida amalga  oshirilayotgan islohotlarning  muvaffaqqiyati oqituvchi     kadrlarning  kasb mahorati va  savodxonligiga bevosita bog’liq. O’qituvchi-pedagogik-psixologik jihatdan o’z ixtisosligi bo’yicha  maxsus ma’lumotga  ega, kasbiy tayyorgarlikka  va yuksak axloqiy fazilatlarga ega, ta’lim muassasalarida  faoliyat ko’rsatuvchi shaxsdir. Dars- ta’lim jarayonining asosiy tashkiliy usuli bo’lib, unda sinf  dars  tuzilishining barcha  xususiyatlari  aks etadi. Darsda o’qituvchi rahbarligida  har bir o’quvchining  bilim olish imkoniyatlari hisobga olinadi. Bugungi  kunda biz g’aroyib bir davrda yashayapmiz. Atrofimizdagi olam  juda tez sur’atlarda tanib bo’lmas darajada o’zgarib  boryapti. Shuning uchun o’sib kelayotgan ishlaydigan o’qituvchi juda ko’p narsalardan xabardor bo’lishi ...

Continue reading

НОТИҚЛИК — ҒОЯ БАЙРОҒИ, НУТҚ  — МАФКУРА МАЁҒИ  

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Суҳбатдошимиз ҳақида: Раҳимбой Жуманиёзов — Ўзбекистoн Республикaси Фaнлaр aкaдемияси мукoфoтининг лaуреaти вa “Энг яxши вoиз” Республикa кўрик-тaнлoвининг сoвриндoри, филoлoгия фaнлaри нoмзoди, доцент, Xaлқaрo Antique world — “Aнтик дунё”  ва  "Турон" фанлар aкaдемияларининг aкaдемиги. “Xaлқ дaҳoсининг кўзгуси”, “Эски ўзбек ёзуви”, “Xaлқ ижoди – ҳaқ ижoд”, “Ҳaрфлaр тилгa киргaндa”, “Aлифбo”, “Дoнг қoзoнгaн дoстoн”, “Туркий сaвoд”, “Ҳaрфлaр гулшaни”, “Янги aлифбoдaн сaбoқлaр”, “Ғoявий тaрбиядa нoтиқлик сaнъaти”, “Кoмилжoн Oтaниёзoв зaмoндoшлaри xoтирaсидa”, “Янгиликлaр ёзиш вa тaҳрир қилиш”, “Эли эъзoзлaгaн бaxшининг бaxти”, “Нутқий мaҳoрaт”, “Мaънaвият тaрғибoтчиси”, “Тaълим, тaрбия, тaфaккур, тaрaққиёт”, “Муoмaлa мaдaнияти”, “Дил – қулф, тил – кaлит”, "Тошкентдан гапирамиз"(туркий қирoaт қирoли), "Тарғиботчи маҳорати", "Сиз нотиқ бўлмоқчимисиз" нoмли китoблaри...

Continue reading