9:00 - 18:00

Dushanbadan - Shanbagacha

+(99890)994-60-90

Murojaat uchun

Facebook

Instagram

Аввал ўзимиз ибрат бўлайлик

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Ўз тилига нописанд бўлиш бефарқликка олиб келади. Лоқайдлик эса барча иллатларнинг урчишига боис бўлади. Унинг қўлланилиш доирасида ўз қоида ва меъёрларига амал қилинишининг назорат этилиши Давлат тилини барча жабҳаларда жиддий тарзда рутбасини, нуфузини оширади. Алишер Навоий номидаги Тошкент Давлат ўзбек тили ва адабиёти университети доценти Муяссархон Сапарниязованинг шу ҳақдаги мулоҳазалари эътиборга моликдир. Марҳамат, мутолаа этинг. Дунё ҳамжамиятидан муносиб ўрин эгаллашни мақсад қилиб қўйган ҳар қайси давлат, аввало ўз халқининг миллий тили ва маданиятини асраб-авайлашга, ривожлантиришга интилади. Бугун юртимиз тарихи, обидалари, бетакрор табиати билан танишиш мақсадида юртимизга хориждан кўплаб сайёҳлар ташриф буюраётгани қувонарли. Улар томонидан ўзбек қадриятларини чуқур ҳурмат ва қизиқиш...

Continue reading

Xattotlikda innovatsion uslublarning shakllanish omillari

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text](Xattot xati - xalq baxti, tarix taxti sifatida) Kishilik jamiyati tarixida ikkita kashfiyotning alohida o'rni bor. Biri nonning kashf etilishi bo'lsa, ikkinchisi yozuvdir. Ushbu har ikkala moddiy va ma'naviy ixtiro insoniyat tarixining boqiyligiga asos bo'lgan. Xalqimiz uzoq o'tmishi davomida turli xil yozuvlarni istifoda etib kelganidan voqifsiz. Qadimiy uyg'ur, o'rxun-enasoy, so'g'd va hokazo. VII asr oxiridan Qur'on yozuvi ilm-u fan, san'at va davlat ishlarida rasmiy yozuvga aylana borgan. Oqibatda turli zamon va makonlarda o'ziga xos yozuv mashqi va usullarini shakllantirgan xattotlik maktablari vujudga kelgan. Xattotlik asta-asta tasviriy san'at, musavvirlik, naqqoshlik, o'ymakorlik bilan ham uyg'unlashib borgan. Natijada arab yozuvi asosida, uning bejirim harflari zamirida...

Continue reading

ЗАХАРОВАНИНГ “ҚУЛОҒИ” ҚАЕРДА?!

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Журналистик нигоҳ тезкорлик, зийраклик, ҳозиржавоблик, аниқлик ва таҳлилий назар билан ажралиб туради. Воқеликка ўз муносабатини билдириш ва умумманфаатни кўзлаш, миллат ва давлат ғояларига садоқат руҳи журналистик позициянинг таркибига киради. Қулоқ ҳам, кўз ҳам ўз вазифасини адо этиши керак, лекин одиллик ва холислик унда устувор туриши зарур. Иқтидорли олим ва журналист Олим Тошбоевнинг мулоҳазалари шу хусусда, миллатимиз кўзгуси бўлган давлат тили хусусида. Марҳамат, танишинг. Россия Ташқи ишлар вазирлиги вакили Мария Захарованинг Ўзбекистонда давлат тилида иш юритиш тўғрисидаги қонун лойиҳаси юзасидан айтган гапларини узоққа мўлжалланган стратегиянинг баёни дейиш мумкин. Ўзбек сўнгги 150 йилда атиги бир марта давлат тилида иш юритишни ният қилган...

Continue reading

Shavkat Mirziyoyev: Toshkentda ilmiy tadqiqotlar uchun juda katta manba bor

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Eslatib o‘tamiz, Prezident Shavkat Mirziyoyev joriy yil 11-yanvar kuni poytaxtimizdagi bunyodkorlik ishlari bilan tanishuv chog‘ida Toshkent shahri muzeyini tashkil etish bo‘yicha tavsiyalar bergan edi. Adiblar xiyoboni yonidagi bino rekonstruksiya qilinib, mazkur muzey shu yerga joylashtirildi. Buyuk ipak yo‘lining gavjum chorrahasida joylashgan Toshkent asrlar davomida ilm-fan, madaniyat va ma’rifat markazlaridan bo‘lib kelgan. Vatanimizning oltin ostonasi bo‘lmish poytaxtimiz bugungi kunda yanada rivojlanib, go‘zal va obod megapolislardan biriga aylanib bormoqda. Lekin shunday katta shahar shu vaqtga qadar o‘zining muzeyiga ega emas edi. Toshkent shahri muzeyi 2200-yillik tarixga ega bo‘lgan hududning qadim o‘tmishi, urf-odat va an’analari, ilm-fani, madaniyati va san’atini o‘zida aks ettiradi. Hozirgacha bu...

Continue reading

Poytaxtda Adiblar xiyoboni ochildi

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Prezidentimiz 20-may kuni Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy bog‘ida barpo etilgan Adiblar xiyoboniga tashrif buyurdi. Bu boradagi reja 2017-yil 3-fevral kuni mazkur boqqa tashrif chog‘ida begilangan edi. O‘sha yili 18-aprelda davlatimiz rahbarining tegishli qarori qabul qilinib, xiyobonning me’moriy-g‘oyaviy loyihasi ishlab chiqildi. O‘tgan vaqt mobaynida qurilish va obodonlashtirish ishlari amalga oshirilib, 8 gektardan ziyod maydonda Adiblar xiyobonining yaxlit me’moriy ansambli yaratildi. Ilgari bu yerda sanoqli adiblarimizning haykallari bor edi. Go‘yoki, Alisher Navoiydan so‘ng iste’dodli shoirlar yetishib chiqmaganday taassurot paydo bo‘lardi. Shu bois Adiblar xiyobonini g‘oyaviy-badiiy jihatdan yanada boyitish maqsadida Bobur, Ogahiy, Berdaq, Muqimiy, Furqat, Behbudiy, Avloniy, Cho‘lpon, Qodiriy, To‘lepbergen Qayipbergenov, Ibroyim Yusupov, Aleksandr Faynberg...

Continue reading

Зар қадрини билган заргар сўзласин

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Зар қадрини заргар билар деган нақлга монанд тарзда айтиш керакки, тил ҳақида ҳам соҳа мутахассисларининг мулоҳазаларига эътиборни қаратиш керак. Дуч келган кишидан, билар билмас, оғзига келганини гапираверадиганлардан жўяли фикр ҳам чиқмайди, аниқ хулоса ҳам. Танқид учун таҳлил керак, таҳлил учун тажриба керак. Тил масаласи жиддийлигини билдик, бунга эътиборини қаратган муҳтарам Президентимизнинг шу хусусда чиқазган тарихий ҳужжатлари асосида амалий ишга киришилаётгани ҳам рост. Акс ҳолда, тил масаласини боис қилиб республикамизда бир оила фарзандларидек яшаётган турли миллатлар орасида нифоқ чиқаишга интилувчи кучларга йўл бериб қўймайлик. Иқтидорли тилшунос Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университети ҳузуридаги давлат тилида иш...

Continue reading

Алжираш ва валжираш ҳам эвида бўлсинда

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Иқтидорли журналист Рустам Иқболнинг мулоҳазалари доим жўяли ва асосли бўлган. Бу гал ҳам шундай бўлди. Хўш, унинг  "МАРИЯ ХОНИМ НИМА ДЕЙДИ?" номли мақоласини бир кўздан кечирайлик. Россия Федерациясининг Ташқи ишлар вазирлиги матбуот котиби деб тақдим этилаётган Мария Захарованинг даъволарини ҳаммамиз ўқидик, эшитдик, билдик. Нима эмиш, Ўзбекистонда кўпчилик давлат тилида иш юритилишига, бу борадаги қонун талабларини бузганлар учун чоралар кўрилишига қарши эмиш. Рус тилини Ўзбекистонда кенг тарғиб этиш учун Россия ҳукумати яна бир қатор чораларни кўриши керак эмиш ва ҳоказо...

Continue reading

БУ ИШНИ МАКТАБДАНОҚ БОШЛАШ КЕРАК

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Гап шунчаки бошлашда эмас, қандай бошлашда, мақсадли ҳаракат, натижадор фаолиятда, унинг оқибатини ўйлашда. Тилни она сути билан бирга вужудга киришига эришилгандагина ватанга ҳам, давлат тилига ҳам муҳаббат уйғона боради. Алла ҳам қуруқ сўз эмас, орзулар оҳанги у.  Болаликдан уйғотилган меҳр, фикргина ниш уради, самара беради. Хабар.уз сайтида эълон қилинган АКТ вазирининг Маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш, давлат тили тўғрисидаги қонун ҳужжатларига риоя этилишини таъминлаш масалалари бўйича маслаҳатчиси Нурулла Абдуллаевнинг мулоҳазалари бу бррада эътиборлидир.   БУ ИШНИ МАКТАБДАНОҚ БОШЛАШ КЕРАК «Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқеини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 2019 йил 21 октябрдаги президент фармони 30 йил олдин қабул қилинган қонунни унутганлар...

Continue reading

Ўзи маданият ходими бўлиб тилга тош отган кимсанинг қисмати

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Ижтимоий тармоқларда ўзбек миллатини, давлат тилини ҳақорат қилган Самарқандлик шахс қамоққа олингани ҳақида хабар тарқалди.️ Негадир шу тобда Шерали Лойиқнинг ушбу тўртлигини келтиришни лозим топдик. Мансабинг унутсанг, майлига унут, Мартабанг унутсанг, майлига унут. Агар сен унутсанг она тилингни Заҳарга айлансин она берган сут. Она сўзи қўшиладиган тилга муносабат қандай бўлишини англатадиган битик бу. Ҳақорат қилиш унутишдан ҳам изтиробли. Фуқаро Дониёр Якубов ўзи Тайлоқ туман ҳокимлиги маданият бўлимида ишлаб келсада, 2020 йил 15 майда FACEBOOK ижтимоий тармоғидаги “Халқ фикри” номли гуруҳда ўзининг профилидан ўзбек тили ва миллатини камситувчи фикрларни қолдирган. Ушбу ҳолат юзасидан аниқлик киритиш мақсадида ИИБ ходимлари унинг уйига борган вақтида у ИИБ ходимларининг қонуний талабларига...

Continue reading

ТИЛИМИЗНИ БУГУН ТАРАФЛАБ ШАРАФЛАМАСАК, ЭРТАГА…

[vc_row triangle_shape="no"][vc_column][vc_column_text]Шарафланадиган, тарафланадиган тушунчалар орасида она тили – давлат тили алоҳида ўрин тутади. Акс ҳолда, биз ўзлигимиз кўзгуси бўлган сўзлигимиздан ажралиб, уни йўқотишимиз тайин. Шундай экан, биз унга муҳтожмиз. Кимки, давлат тили ҳақида бирон гап айтиб жиғимизга тегишига йўл қўймаймиз. Қитиқ патимизга теккандай сакраб тушамиз ва тегишли жавобини берамиз. Зиёлилар, юрт тақдирига, тилимизга, элимизга меҳри чандон устувор бўлган санъат ва маданият ходимлари бу масалага бефарқ эмас. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси раисининг ўринбосари, шоир Ғайрат Мажиднинг шу борадаги мулоҳазалари эътиборга молик, мана, мутолаа қилинг.   ТИЛ ИНСОНЛИК ШАРАФИДИР Ўзбек тилига давлат тили мақоми берилганига ҳам ўттиз йилдан ошди. Бу озгина вақт эмас. Бир йигитнинг умри,...

Continue reading