ABDUNABI HAMRO: SAVOL-JAVOB
 
	SHOH MASHRAB VA MURIDINING SAVOL-JAVOBI
Mashrab:
Deding: “Mardman!” Nechun unda soqovdaysan? Oʻzing kimsan?
Kishi mard boʻlsa gar, soʻylar haqiqatni! Nechun jimsan?
Qara, mazlum toʻkar koʻzyosh, nechun koʻpdir egilgan bosh,
Qara, mehru muruvvat yoʻq, bagʻirlar tosh – nechun jimsan?
Yetimlar non soʻrab yigʻlar, yesirlar bagʻrini tigʻlar,
Amirlar ilkida qamchi ila tigʻlar – nechun jimsan?
Zulm haddan oshib ketdi, sabr kosa toshib ketdi,
Buzib din, soxta olimlar joʻshib ketdi – nechun jimsan?!
Murid:
Ayo pirim, tuting maʼzur… Faqat nafsimga hokimman,
Bu koʻhna charxi davvorni buzib boʻlmas — demak, jimman.
Zamon zoʻrdir – gapirmasman, koʻzim koʻrdir – gapirmasman,
Qarang, maddoh oʻtirgan yer hamon toʻrdir — demak, jimman.
Ilm-urfon qahat boʻldi, jahon zulmat ila toʻldi,
Taassufkim, kitobxonlik tamom oʻldi – demak, jimman.
Uzr, pirim, koʻzim yoshlab, yuribman topganim oshlab,
Qalam tutgan hama shoir emas Mashrab! Demak – jimman…
Abdunabi Hamro
2014 yil.
ШОҲ МАШРАБ ВА МУРИДИНИНГ САВОЛ-ЖАВОБИ
Машраб:
Дединг: “Мардман!” Нечун унда соқовдайсан? Ўзинг кимсан?
Киши мард бўлса гар, сўйлар ҳақиқатни! Нечун жимсан?
Қара, мазлум тўкар кўзёш, нечун кўпдир эгилган бош,
Қара, меҳру мурувват йўқ, бағирлар тош – нечун жимсан?
Етимлар нон сўраб йиғлар, есирлар бағрини тиғлар,
Амирлар илкида қамчи ила тиғлар – нечун жимсан?
Зулм ҳаддан ошиб кетди, сабр коса тошиб кетди,
Бузиб дин, сохта олимлар жўшиб кетди – нечун жимсан?!
Мурид:
Аё пирим, тутинг маъзур… Фақат нафсимга ҳокимман,
Бу кўҳна чархи давворни бузиб бўлмас — демак, жимман.
Замон зўрдир – гапирмасман, кўзим кўрдир – гапирмасман,
Қаранг, маддоҳ ўтирган ер ҳамон тўрдир — демак, жимман.
Илм-урфон қаҳат бўлди, жаҳон зулмат ила тўлди,
Таассуфким, китобхонлик тамом ўлди – демак, жимман.
Узр, пирим, кўзим ёшлаб, юрибман топганим ошлаб,
Қалам тутган ҳама шоир эмас Машраб! Демак – жимман…
Абдунаби Ҳамро
2014 йил.
 
                     
    